"Znanje.org" ne odgovara za sadrzaj pojedinacnih stranica.
Osnovana pre 2000 godina, kao Barcino,
rimska kolonija u severnom delu iberijske obale, sa mocnim planinama u
zaledju, dobrim prilazom sa kopna i sa mora, idealnom lukom i blagom
klimom, prirodno je postala glavni grad u današnjoj pokrajini Kataloniji
i najveca trgovacka luka Španije.
U srednjem veku, pod vlašcu Franscuske tadašnja plemena su se
ujedinila i formirala grofoviju Barcelona. Ovo je dalo zamah širenju
Katalonije u 13. i 14. veku, i tragovi toga doba još su vidljivi na
Siciliji, Malti, Sardiniji, cak u Atini.
Danas Barcelona ima dva glavna trga (Španski i Katalonski), dve
zastave
i dva ravnopravna jezika (španski- kasteljano i svoj- katalonski).
Katalonski jezik mešavina je francuskohg i latinskog. Ponosni i svoji,
Katalonci i danas manje govore španski, osim kad moraju, paralelno
isticu svoju zastavu (slicna je španskoj samo su poprecne zuto crvene
pruge sitnije).
Svoju zrelost i transformaciju dozivljava u 19. veku kroz
industrijsku revoluciju, smirena u ulozi mocnog grada na velikom
evropskom putu. Gubi gradske zidine, mudro ih se secajuci kroz
jedinstvenu gradju kvartova sa centralnim dvorištem koji podsecaju na
minijaturne gradske zidine. Na ovaj nacin gradjeno je staro središte
grada, a na jedinstven nacin omoguceno je harmonicno širenje, praceno
razvojem saobracaja, pratecih sadrzaja i uravnotezenom gustinom
naseljenosti.
Danas je Barcelona, približno velicine Beograda, glavni grad
Katalonije i jedan od najvecijh gradova Mediterana, koji ulazi u treci
milenijum sa energijom mladog debitanta.
Olimpijske igre 1992. dale su podsticaj za novi razvojni skok,
pracen spektakularnom transformacijom, koja je dovršena pripremama za
Forum 2004.
Grad je zadrzao tradicionalni šarm, otvorenost i toplinu, koji uz
suncano podneblje sa srednjom godišnjom temperaturom od 17 stepeni,
prirodnim lepotama i pravim blagom umetnickog nasledja, grade njegovu
jedinstvenu lepotu. Negovan, umiven i topao-nikoga ne ostavlja
ravnodušnim.
Moderan koliko je mogao biti, u novim potezima, tek toliko da se
vidi da ne zaostaje za svetom, ali uvek sa pravom merom dobrog ukusa i
uzivanja u zivotu.
To jeste, inace, ono što karakteriše katalonski duh dobrog ukusa,
dobrog osecaja (seny-što oznacava nacin i filozofiju zivljenja),
kombinovan sa slaganjem snaznih kontrasta (drugom lokalnom
karakterisikom: –rauxa- kontrastni katalanski karakter).Oni koji su se,
kao vaš izveštac, vratili u Barcelonu posle mnogo godina, naci ce da se
mnogo promenila.
Barselona je glavni grad spanske
provincije Katalonija. Nalazi se na Sredozemnom moru i u njemu zivi oko
dva miliona stanovnika. Barselona i Katalonija ponosni su na dugu
istoriju i tradiciju moreplovstva i trgovacke sile.
Katalonci samouvereno tvrde da bi svetska istorija drugacije
izgledala da su oni svojevremeno isli u osvajanje Juzne Amerike.
Podsecaju, u pohode su otisli krvolocni osvajaci koji su uglavnom
ubijali, pljackali i dovlacili u Evropu bogatstvo. Katalonci za sebe
kazu da su bili i ostali umetnici i stvaraoci, kojima su strani pojmovi
nasilja i pljacke. Medjutim, Katalonija je 1714. izgubila nezavisnost,
kada je potpala pod okrilje spanske krune. Nacionalna obelezja i pravo
na jezik Kataloncima su vraceni 1847. Sada se Katalonci i vecina
stanovnika Barselone ne osecaju kao Spanci. Zele nezavisnost, ali ne
nasilnim putem kao Baskijci.
Stanovnici Barselone ponosni su na sugradjanina, cuvenog
arhitektu Gaudija, koji je gradu podario niz cudesnih gradjevina.
Najpoznatija je "Sagrada Familia", cija je izgradnja pocela 1898, a
okoncana je smrcu velikog umetnika 1926. Svetska turisticka atrakcija
sada ima cetiri tornja, a u pripremi je centralni, koji bi trebalo da
bude sagradjen do 2037. godine
Gaudijeva remek dela, Sagrada Familia, La
Pedrera i još desetine drugih i građevine nastale u različitim epohama
čine da se osećate kao u muzeju sačuvanih arhitektonskih dela velikih
majstora. Ipak, da ne bi bilo sve tako idilično i romantično potrudili
su se neki novokomponovani pametnjakovići i u sve to smestili dva tornja
od solitera preko trideset spratova, da bi i ovo vreme ostavilo trag i
naravno bilo visoko izdignuto iznad svih ostalih.
Šta je sve potrebno videti ne može se reci, ali
šta ne treba propustiti? Barselona bez Kolumba ne bi bila to što jeste.
Njegov spomenik na obali mora, kako rukom pokazuje gde misli da je
Amerika i rekonstruisani brodić kojim je putovao uočljivi su već iz
daljine. Možete posetiti najveći akvarijum u Evropi koji sadrži oko 4,5
miliona litara vode, a sastavljen je od dvadeset bazena, od kojih svaki
predstavlja određeni eko-sistem. Slično je koncipiran i zoološki vrt, za
koga kažu da je takođe jedan od najlepših u svetu. Da ga obiđete
potreban je bar jedan ceo dan, pa se onda morate odlučiti za neki od
kontinenata ili samo za one vrste zivotinja koje vas interesuju. Najveca
atrakcija ovog vrta, koji kažu ima oko sedam hiljada stanovnika, do
nedavno je bio jedini na svetu beli gorila, nazvan Snezna pahuljica.
Svuda na stazama vrta su oznake kako se do njega dolazi. Nazalost,
Pahuljica je napustila ovaj svet ne ostavivši potomstvo. Tačnije svi
potomci su bili crni.
Kuda krenuti dalje? U El Patio Andalus, gde se
igra najbolji flamenko, u Muzej pretkolumbovskih kultura, u trgovački
centar Maremagnum, koji godišnje poseti oko 20 miliona turista, u
Olimpijsku luku, u Staru luku, gde se nalazi najveci panoramski bioskop
u Evropi, na stanicu ,,Francuska’’, odakle je krenuo prvi voz ka Kosta
Bravi i Francuskoj, u Katedralu da se potsetite na inkviziciju, na
žičaru sa koje se kao na dlanu vidi panorama grada, u stare restorane u
kojima se ostaci hrane i dalje prosipaju po podu, kao znak ,,da se ima,
pa se moze’’ ili na šetalište La Rambla de Barselona, zelenu oazu cveća
i ptica, fakira, uličnih svirača i umetnika svih vrsta, gde ćete osetiti
sve čari lepote mediteranskog načina bitisanja.
Na kraju odmorite se na brdu Monzuik, gde se
pored sportskih terena, spomenika, Muzeja Katalonije, botaničke bašte,
parkova i šetališta, nalazi i Špansko selo, Pueblo Espanol. U njemu su
smeštena sva znana i neznana ,,španska sela’’ cele Španije.
